ПРИМЕНА ИНФОРМАТИЧКО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАДИ ЗНАЧАЈНИХ ЕКОЛОШКИХ ДАТУМА

Бор, 12.01.2010.

У оквиру Програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и директора за школску 2010/2011. данас је реализован програм бр.173 из каталога Министарства образовања под стручним руководством координатора и аутора Мр Звонка Дамњановића и Драгана Ранђеловића под називом: ПРИМЕНА ИНФОРМАТИЧКО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У РЕАЛИЗАЦИЈИ ЕКОЛОШКЕ ЕДУКАЦИЈЕ КРОЗ ОБРАДУ ТЕМА ЗНАЧАЈНИХ ЕКОЛОШКИХ ДАТУМА

Семинар је организован у ОШ Душан Радовић за 20 полазника и то учитеља, наставника и професора борских основних и средњих школа у организацији Компјутер центра Бор, 11 и 12.01.2011. а под покровитељством Друштва за образовање одраслих из Београда и Кошаркашког клуба Баскет Бор.

OBUKA NASTAVNIKA

ПРИМЕНА ИНФОРМАТИЧКО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У РЕАЛИЗАЦИЈИ ЕКОЛОШКЕ ЕДУКАЦИЈЕ КРОЗ ОБРАДУ ТЕМА ЗНАЧАЈНИХ ЕКОЛОШКИХ ДАТУМА
Аутори: Драган Ранђеловић, спец МБА и мр Звонко Дамњановић дипл.инж
Стручно усавршавање по ИЗБОРНОМ програму 16 сати, БИОЛОГИЈА И ЕКОЛОГИЈА карталошки број 173
Дводневни акредитовани семинар Министарства просвете Примена информатичко-комуникационих технологија у реализацији еколошке едукације кроз обраду тема значајних еколошких датума одржан је 17. и 18. децембра у ОШ „Душан Радовић“ у Бору. Двадесетак полазника из три основне и две средње школе кроз предавања, вежбе и радионице успешно је прошло обуку примене иновативних метода коришћења информационо-комуникационих технологија у еколошкој едукацији. Предавачи Мр Звонко Дамњановић (дипл. инж.), Драган Ранђеловић (спец. МБА) и Наташа Ранђеловић (професор билогије) су на врло јасан начин кроз конкретне примере показали не само како се многи еколошки садржаји могу иновативно презентовати применом информационо-комуникационих технологија него и како се многи неупућени или недовољно информисани о овој области могу заинтересовати и активно укључити у обраду неке од еколошких тема које су од опште важности.
Еколошке теме нису од појединачног него од општег значаја што их чини увек актуелним. Семинар је потврдио и да не постоји диференцирање људи на основу предзнања о екологији већ на основу спремности или неспремности (која је готово увек пропраћена бројним изговорима) да се нешто ново научи или пак постојеће искуство догради или осавремени. Следећа група полазника је предвиђена за 11. и 12. јануар.
Аутор: Саша Чорболоковић

Dan biodiverziteta 22.maj

СВЕТСКИ ДАН БИОДИВЕРЗИТЕТА
22.МАЈ

 

ТЕМЕ

• Појам биодиверзитета
• Биодиверзитет Бора и  околине
• Биодиверзитет биљака
• Биодиверзитет животиња
• Биодиверзитет станишта

 

ИЗВОРИ  ИНФОРМАЦИЈА О ТЕМАМA

www.mibor.rs/projekti/index.html-Mladi istrazivaci Bora

sr.vikipedia.org

www.ekoforum.org

Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine

 

AKTИВНОСТИ

• Презентације дечијег истраживања биодиверзитета Стола
• Изложба ликовних радова и фотографија биодиверзитета Стола и околине
• Литерарни радови на тему:,,Причале су ми ретке биљке”
• Драмски приказ на тему: ,,Чајанка у шуми”
• Излети до Стола и Лазареве пећине
• Медијски прикази на сајту школе ,,Душан Радовић” и на локалним медијима

ЛОКАЦИЈЕ

• ОШ ,,Душан Радовић” Бор
• Народна библиотека Бор
• Планина Стол
• Лазарева пећина

ИКТ СРЕДСТВА

–         Лаптоп

–         Пројектор

–         Интерактивна табла

–         Дигитални фотоапарат

–         Камера

 

ПАРТНЕРИ

• Општина Бор
• РТБ Бор
• Медијски спонзори: ТВ Бор и ТВ Сезам, Радио Комета

 

ПРОМОВИСАЊЕ ПРОГРАМА И РЕЗУЛТАТА АКТИВНОСТИ

• Сајт школе
• Блог Екодеца
• Форуми
• Школски часопис
• Локалне медијске куће

 

Дан Земље – 22. април

Назив еколошког датума: Дан планете Земље или Дан Земље – 22. април
Садржај програма: Зелене школе, дрвеће за Земљу (пошумљавање)
Извори информација о темама:
http://www.earthday.org/campaign/earth-day-2011
http://www.earthday.org/campaign/green-schools
Активности: Уређивање школских дворишта, јаловишта, презентација радова младих талената
Локација: Школска дворишта, јаловиште, градска библиотека
ИКТ средства: рачунар, интернет, скенер
Партнери: ОШ: „Вук Караџић“, ОШ: „Душан Радовић“, установа Студентски центар „Бор“, медији, Планинарска друштва, извиђачи, еколошки покрет
Промовисање програма и резултата активности: блогови на wordpress-у, facebook-у…
Група: Тања Костић, Негрица Ђорђевић, Жаклина Петровић, Владимир Кнежевић

Дан физичког кретања за здравље

 

Програм

 

Назив еколошког датума: Дан физичког кретања за здравље

Садржај програма (теме које ће бити презентоване): Рекреација, Здрава исхрана, Такмичења

Извори информација о темама: http://www.agitamundo.org, документација друштва младих истраживача

Активности:

• Шетња од Бора до Брестовачке бање старим путем,
• Презентација о правилној исхрани
• Презентација и едукација мештанима села о важности гајења органске хране
• Спортска такмичења за све учеснике (бацање камена с рамена, скок у даљ, клис, надвлачење конопца…),
• Обележавање пешачких  и бициклистичких стаза и спортских терена
• Чишћење школских дворишта

 

Локација: Бањско поље, Бор, села општине Бор

ИКТ средства: Компјутер, пројектор, платно

Партнери: О.Ш. „Душан Радовић“ (директор Новица Милутиновић), ЕТШ Бор, МЕШ Бор,

Промовисање програма и резултата активности:

• На сајтовима – школски, општински, партнерски
• Маилови – све циљне групе
• Facebook
• Блогови

 

Група:  Зорица, Сања , Милена и Ненад

 

Вода у служби здравља

Задатак: Направити програм обележавања одабраног еколошког датума

Програм

Назив еколошког датума: Дан вода 22.март

Садржај програма: Вода у служби здравља

Извори информација о темама: сајтови и линкови

• Активности: презентације – дана, акције, дечијег рада…
• изложбе – фотографија, ликовних радова…Дигиталним апаратима деца ће забележити стање воде у њиховој околини и на исту тему ће одрадити и ликовне радове.
• литерарни радови(ученици свих разреда школе ће одговорити литерарним радовима на тему „Живот у капљици воде“)
• музички наступи:ритмичка игра на музику песме „На лепом плавом Дунаву“
• драмски прикази на тему важности воде за пиће(уз одговарајуће костиме)
• излет у Брестовачку Бању
• волонтерска акција:чишћење корита Брестовачке реке и реке Пујице,штампање и дистрибуирање флајера…

Локација:Брестовачка Бања

ИКТ средства: компјутер, камера, флеш меморија, видео бим, фотоапарати…

Партнери: Регионални центар за заштиту здравља у Зајечару, Дом здравља Бор…

Промовисање програма и резултата активности:Народна библиотека Бор

Група: Водени кристали:Гордана Соринкановић, Тоскић Славољуб, Зорица Стојановски, Саша Чорболоковић, Мирјана Спасић

Обележавање акције „Сат за планету Земљу“

Програм

 

Назив еколошког датума: Сат за планету земљу, 26.март 2011, Субота, 20:30

Садржај програма: Уштеда енергије

Извори информација о темама: www.earthhour.org, http://wwf.panda.org/sr/sat_za_nasu_planetu/, http://bs.wikipedia.org/wiki/Sat_za_planetu_Zemlju

Активности:

• Радионице у оквиру одељењских заједница
• Анкета коју спроводе ученици у свом насељу
• Презентације – Резултата истраживања
• Пружање подршке на друштвеним мрежама: Facebook, Twitter….

 

Локација: Школа, насеља, градски трг

ИКТ средства: рачунар, штампач

Партнери: Основне школе у Бору, Јавне мреже Србије

Промовисање програма и резултата активности:

• Школска веб страница
• Facebook, twitter…
• Блогови

 

Група: Минка Милићевић, Гордана Мундрић

 

 

ЕКОЛОШКИ КОРАК

Ваљево-Градац као пример

МИТСКА РЕКА

Овако је један телевизијски новинар у серији својих путописних емисија назвао Градац. Прича о заштити и о унапређењу клисуре Градца један је од бољих примера рада на заштити животне средине у Србији. Као и сваки, у основи позитиван процес, и заштита Градца је имала своје успоне и падове, светле али и оне другачије тренутке, добијала подршку и била изложена осудама, имало је и помагача и одмагача. Увек више неразумевања него разумевања. Тим пре, резултате који су остварени на заштити Градца ваља ценити.
Клисура реке Градац протеже јужно од Ваљева. Међу познаваоцима и заљубљеницима у природу важи за један од најатрактивнијих простора очуване природе у Србији. Бистра вода, разнолик биљни и животињски свет у води и око ње, велики број пећина, сакрални објекти… Све то је на релативно малом простору па и по томе представља реткост и доиста има посебну вредност. Градац је изазов за риболовце, омиљено је излетиште великог броја Ваљеваца, рај за истраживаче, незаобилазно место за све оне који туристички посећују Ваљево.
Историјат заштите овог простора је доста дуг. Први правни акт донео је Завод за заштиту природе и природних реткости НР Србије (данашњи Завод за заштиту природе Србије) 1958. године. Тим документом заштићена је Баћина пећина са својом колонијом слепих мишева. Следећи акт је, на иницијативу Истраживачке станице Петница, донела СО Ваљево 1984. године. Односио се на заштиту уског дела клисуре Градца, површине 877,66 хектара.

воденица

Еколошко друштво «Градац» основано је 1986, а на његову иницијативу је 1987. године СО Ваљево новим актом проширила заштићено подручје све до ушћа Градца у Колубару. За стараоца над овим простором именовано је ово Еколошко друштво уз извесну супервизије од стране Истраживачке станице Петница. Нешто касније, донета су акта о заштити споменика културе хидроелектране Дегурић (1991) и ширег простора око већ заштићеног споменика – манастира Ћелије (1992).
Коначно, 1998. године Завод за заштиту природе је припремио елаборат о заштити којим се клисура реке Градац сврстава у високи ранг: «предео посебних одлика». На основу тог елабората, СО Ваљево је 2001. године донела одлуку о заштити, а за стараоца поново именовала Еколошко друштво «Градац». Заштићено подручје се простире на 1.286 ха и обухвата најатрактивнији део клисуре.
Из овако кратког историјата не може се видети колико су рада, енергије и ентузијазма уложили појединци и организоване групе заљубљеника у природу и Градац да би се, само формално правно, решио статус и «озаконила» заштиту овог простора. У тим настојањима предњачили су чланови Еколошког друштва «Градац». Паралелно са овде већ наведеним, организоване су бројне акције чишћења и уређења водотока и приобаља, обнова запуштених објеката. Установљене су, уз то, школе у природи, бројни истраживачки и едукативни кампови, понеки су бивали међународног карактера, публикован је промотивни материјал, организоване трибине и сл. Такође, организована је заштитна служба, усвојен специфичан режим риболова, много се радило и на спречавању нелегалне сече шуме, извлачења шљунка из корита реке итд.
Еколошко друштво «Градац» је током две протекле деценије успоставило блиску сарадњу са ресорним министарством и стручним институцијама, такође и са сродним организацијама широм Србије па и у региону. Постигнути ниво рада ове асоцијације више пута је оцењиван као изузетан, што је потврђено и мноштвом награда.
Наравно да је покаткад бивало и пропуста и погрешки, преамбициозних пројеката што, уоталом, прати скоро сваку дугорочнију иницијативу. При томе посебно би требало имати у виду и чињеницу да је Еколошко друштво «Градац» удружење грађана чији су активисти углавном волонтери. У таквим условима, са чланством чији се број кретао од 150 до 200 пунолетних грађана, било је прилично тешко направити квалитетну организацију, са јасно утврђеним приоритетима. Афинитети чланства су често веома различити, понекад и међусобно супротстављени. Овакви проблеми су, ипак, успешно превазилажени, после решавања сваког од њих асоцијација је постајала јача. Она при томе никада није одступила од своје основне мисије – заштите и унапређења клисуре реке Градац.
Да је имало више разумевања и сарадње са Општином (данас – је то Град) Ваљево, вероватно да не би остали неостварени неки интересантни и амбициозно замишљени пројекти: развој излетничког туризма, фото сафарији, обнова запуштених воденица, прављење малих хидроцентрала, ревитализације градског језера. Једноставно – сви капацитети Градца никада нису у довољној мери препознати од стране надлежних општинских органа и институција.
Утисак је, с друге стране, да су се у последњих неколико година веома проредиле активности које су предузимане ради развоја овог заштићеног природног добра. О њему се највише говори у контексту унутрашњих сукоба, борбе две супротстављене струје, легалним и нелагалним скупштинама и легитимном и нелегитимном руководству. Јавности се предочавају различита становишта, обе „фракције“ имају своје аргументе. Може бити да прави узроци тренутног стања леже у чињеници да је досадашњим начином управљања заштићеним природним добром достигнут максимум и да је за даље унапређење неопходно пронаћи нови модел заштите клисуре Градца. Пре свега, један део овог заштићеног природног добра по својим природним карактеристикама заслужује да буде сврстан у категорију вишег ранга – Специјални резерват пророде. Одлука о промени статуса доноси се на републичком нивоу, а према важећим прописима таквим простором мора управљати професионална институција. У пракси, то су најчешће јавна предузећа или јавне установе које оснива скупштина града.
Док се не нађе одговор на ово питање а уз те и не реши постојеће стање у самом Еколошком друштву «Градац», остаје нам да се уздамо да заштићени простор неће бити запуштен нити на било који начин угрожен. Убеђени смо да ће та асоцијација успети да преброди и садашњу кризу; шта више – да ће из ње изаћи јача, са неким новим квалитетима, које и не слутимо.

Милош Катић
(Аутор је директор предузећа за менаџмент и консалтниг у области животне средине «Еко димец» у Ваљеву)

BORSKE NOVINE

Projekat Lokal presa i Ministarstva kulture Srbije

 

Ekološki korak

 

 

PU “Lokal pres“ od ponedeljka, 24.novembra 2008. godine  je započeo realizaciju projekta pod nazivom “Ekološki korak“ koji je delom  finansiran od  strane Ministarstva kulture Srbije

 

  

Projekat “Ekološki korak“ će biti realizovan tokom 5 meseci kroz 15 istraživačkih tekstova u pet lokalnih sredina.Svaka od redakcija lokalnih novina pisaće po 3 teksta u odredjenim tematskim krugovima:

Prvi krug predstavlja identifikovanje konkretnih ekoloških problema u lokalnim sredinama

Temom zagadjenosti voda bave se Novokneževačke novine, /Novi Kneževac/, Naša reč, Leskovac, Grad Kruševac, Polimlje Prijepolje i Borske novine,Bor.

Temom zagadjenosti zemljišta sa prizvukom upozorenja bavi se redakcija Borskih novina i Naše reči iz Leskovca.

Temom urgoženih životinjskih vrsti Polimlje Prijepolje.

Temom deponija, Grad Kruševac,  Novokneževačke novine Novi Kneževac,  Naša reč Leskovac, i Polimlje iz Prijepolje.

Drugi krug tekstova predstavljaju stručni razgovori sa  stručnim licima iz lokalne uprave, nevladinih udruženja, stručnih organizacija u lokalnim sredinama na temu zaštite lokalne sredine,  šta se sve preduzima, šta je neophodno učiniti, kakve bi mogle biti posledice i kakva su njihova iskustva u dosadašnjem radu.

Treći krug tekstova predstavlja pozitivna iskustvo i akcije koje se sprovode u lokalnim sredinama.

U realizaciji ovog projekta učestvuju redakcije sledećih lokalnih novina: “Polimlje“ iz Prijepolja, “Borske novine“ iz Bora,  “Naša reč“ iz Leskovca,  “Novokneževačke novine“ iz Novog Kneževca i  “Grad“ iz Kruševca.

Za smanjenje aerozagađenja 1,1 milion evra!

Blizu 60 miliona dinara obezbediće Ministarstvo za NIP, a 40 miliona Fond za zaštitu životne sredine. – U 2009. godini još tri nove automatske stanice za monitoring vazduha u Boru. – Oliver Dulić: Rešenje problema Bora biće u pronalaženju strateškog partnera koji treba da uloži 180 miliona dolara u moderne tehnologije. – Zahtev ministarstvima za održavanje besplatnih, redovnih sistematskih pregleda žitelja grada bakra. – Kao lekar znam da je gram prevencije značajniji od kilograma lečenja – kazao ministar

Reagujući na sve učestalija nagadjanja o katastrofalnim ekološkim ekscesima na području borske opštine, minister ekologije Oliver Dulić je, krajem novembra 2008, gostujući ovom kraju rekao:
Dogovorili smo se da se hitno reši pitanje aerozagađenja tako što će se Topionici i Fabrici sumporne kiseline obezbediti različite vrste tehničke pomoći u vrednosti od 1,1 milion evra, i to po tehnološkim celinama – za odeljenja prženja i topljenja, konvertora i rafinacije u Topionici po 200.000, odnosno 400.000, kao i za dva mokra filtera u Sumpornoj 500.000 evra. Ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović danas mi je rekla da u narednih nekoliko nedelja mogu da obezbede 60 miliona dinara, dok će 40 miliona doći iz Fonda za zaštitu životne sredine. Predlažem da RTB bude nosilac ovog projekta. Ove mere možemo da preduzmemo odmah i samo od vas iz Bora zavisi da li ćete iskoristiti sredstva iz državnog budžeta. Pozivam vas da to uradite i da što pre podnesete zahtev, kako bismo ušli u realizaciju što je pre moguće. Nadam se da će se, nakon instaliranja ovih tehničkih rešenja, aerozagađenje smanjiti a ljudi u Boru udisati bolji vazduh.

 

Oliver Dulić u SO Bor                   

 

Ova izjava ministra životne sredine i prostornog planiranja je siže prvog zaključka sa sastanka radne grupe za praćenje stanja životne sredine i realizaciju programa, akcionih planova i projekata koji se odnose na rešavanje problema životne sredine u Boru, održanog 28. novembra u gradu bakra. Ministar Dulić je, inače, predsedavao ovoj sednici koja je, istovremeno, bila i konstitutivna i prva radna. Osim stalnog sastava radne grupe, sednici su prisustvovali Srđan Marjanović i Dragan Popović, predsednici opština Bor i Majdanpek, Siniša Puljecović, načelnik Borskog okruga, Blagoje Spaskovski, v. d. generalnog direktora RTB-a, sa saradnicima, direktori pojedinih borskih javnih preduzeća, predstavnici nevladinih organizacija koje se bave ekologijom (“Ekoagenda“ i Ekološki pokret Jugoslavije), kao i brojnih medija.
Suština drugog zaključka jeste da će Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja tokom naredne godine za Bor obezbediti još tri nove automatske stanice za merenje i kontrolu više hemijskih i pasivnih supstanci kvaliteta vazduha u realnom vremenu, koje će biti deo objedinjenog sistema državnog monitoringa ambijentalnog vazduha. “Ovo stoga – kazao je Dulić – da bismo imali jasnije podatke koji će se obrađivati u Agenciji za ŽS, ali svakako biti dostupne i javnosti, i mogli da kvantifikujemo da li mere koje predlažemo i instaliranje novih tehnologija u budućnosti daju konkretne rezultate.“ Treći zaključak sadržan je u predlogu da se učine maksimalni napori kako bi se celokupna procedura pregovora i potpisivanja ugovora za formiranje regionalnog centra za upravljanje otpadom u Halovu završila najkasnije do prvog marta iduće godine. Time bi se stvorile realne mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava iz domaćih i međunarodnih izvora.
Naredni zaključak odnosi se na izradu Strategije zaštite životne sredine i održivog razvoja opštine Bor, sa posebnim osvrtom na RTB, zajedno sa generalnim akcionim planom za njenu implementaciju, koja treba da se okonča do prvog oktobra 2009. Ova radna grupa treba da preuzme obavezu nosioca posla i odgovornost za izradu navedenih dokumenata, dok će resorno ministarstvo obezbediti neophodna finansijska sredstva. U skladu sa petim zaključkom, Opština Bor će podneti zahtev ministarstvima zdravlja i životne sredine i prostornog planiranja za održavanje besplatnih, redovnih sistematskih pregleda žitelja grada bakra. Jer, kako reče ministar Dulić, kao lekar znam da je gram prevencije značajniji od kilograma lečenja, pa hoćemo da prevencijom i skriningom pokušamo da sprečimo sve one bolesti koje su posledica negativnih uticaja faktora ŽS na Borane.
-Ovo je verovatno prvi put da su se sastali predstavnici Ministarstva, opštine, RTB-a, NVO, povodom zajedničkog zadatka da se reši problem aerozagađenja koji je u Boru, nažalost, gotovo svakodnevna pojava, ali i svi problemi koji su posledica istorijskog zagađenja. Više nema razloga da neko sumnja da se bilo šta zataškava. Došli smo ovde da pomognemo i ponudimo konkretna rešenja. Na svaki način pružamo ruku i lokalnoj samoupravi i građanima. Država Srbija je uzela kredit od Svetske banke za saniranje ogromnog dela Basena, u vrednosti od 30 miliona evra, ali to svakako nije dosta. Rešenje problema Bora biće u pronalaženju strateškog partnera, a ključno insistiranje našeg ministarstva ulaganje 180 miliona dolara u zaštitu ŽS, odnosno uvođenje novih tehnologija koje su u skladu sa potrebom da se štiti priroda – zaključio je ministar Dulić.

Zahvalnost državi    

– Ne mogu a da ne kažem hvala za sva sredstva koja ste nam dali, posebno za ona za flotacijsko jalovište u “Velikom Krivelju“. Da to nije urađeno prošle i ove godine, mi danas ne bismo radili sa najvećim rudnikom koji proizvodi 80 i više procenata bakra. Hvala i za milion dolara koji ćemo dobiti da bismo ispumpali vodu sa majdanpečkog kopa i došli do novih količina rude, a posebno za pomoć od 1,1 milion evra za zamenu vlažnih filtera i revitalizaciju gasovoda Topionica – Sumporna. U ime topioničara i svoje obećavam da ćemo u potpunosti poštovati akcioni plan za reagovanje u akcedentnim situacijama. U Topionici sam video kako radnici i inženjeri reaguju kada je javljeno da je koncentracija sumpor-dioksida prešla dozvoljene granice. Reakcija je ravna onoj koju sam viđao u svetskim rudnicima i topionicama. Posebnu aktivnost ću dati iznalaženju strateškog partnera i moj pristup će biti samo iskorišćenje SO2 iznad 98,5%. To je jedini uslov da se atmosfera u Boru vrati na onu iz 1903 – naglasio je čelni čovek Basena.

Da Bor bude oličenje zdravlja

– Želimo da svaki građanin Bora zna da država brine o njegovom zdravlju. Pred nama je veliki posao – danas smo doneli zaključke koji će pomoći da se neki trenutni problemi reše, a dugoročno ćemo doneti i neke strateške odluke koje će doprineti da jednog dana Bor ne bude crna ekološka tačka, nego ono što mu ime kaže jer bor je drvo, zelen, oličenje zdravlja i prirode. Dakle, grad u kome će industrija raditi, ljudi živeti zadovoljni ekonomskim razvojem, svojim platama, ali i životnom sredinom – poručio je Dulić.

J. Stanojević